Međunarodni projekat PERFORMING THE MUSEUM
ARHIV I MOĆ i ZIDATI ŽELJU - Jasmina Cibic

3. NOVEMBAR – 29. NOVEMBAR 2015.

Međunarodni projekat Performing the Museum (Per Muse): Archives and Power / Arhiv i moć, Building Desire / Zidati želju - Jasmina Cibic, 03.11–29.11.2015.

Umetnici/e

JASMINA CIBIC
DOPLGENGER (ISIDORA ILIĆ i BOŠKO PROSTRAN)
ISIDORA TODOROVIĆ
ZORAN TODOROVIĆ
SAŠA RAKEZIĆ alias ALEKSANDAR ZOGRAF

Kustoskinje i autorke koncepta izložbe
Sanja Kojić Mladenov
Gordana Nikolić

Međunarodni dvogodišnji projekat Performing the Museum u prvoj ediciji u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sastoji se od grupne izložbe Arhiv i moć i samostalne izložbe umetnice Jasmine Cibic Zidati želju.

Izložba Arhiv i moć kroz umetnička istraživanja ispituje pojam arhiva kao akumuliranih znanja koje proizvode različiti tipovi institucija, kao i druge organizovane strukture društva ili pojedinci. Iako su arhivi "primarni izvori" koji nose obeležje neutralnosti, već sama metodologija akumuliranja predstavlja dizajn koji angažuje društvene, političke i tehnološke moći. Epistemološka uloga arhiva, kao i simbolički kapital arhiva, srazmerni su i njihovoj lociranosti u sistemu produkcije moći. Digitalna tehnologija je podstakla talas fasciniranosti arhivima uvodeći nas u novu eru arhivske groznice (Derrida). Jedna krajnost ovog trenda je romantizacija prošlosti i ukidanje političkog kao deo namernog ili slučajnog dizajna pamćenja. Druga krajnost je uvođenje ideološkog i aktuelnog realpolitičkog kao načina na koji se sećamo. Relaciju između pamćenja i arhiva određuje aporija arhivske groznice, koja kaže da (ne) zaboravimo arhiv, kako bi se dogodilo pamćenje.

Druga instanca koju ova izložba ispituje je pojam muzeja kao institucije koja tradicionalno konstituiše svoju društvenu ulogu kroz akt akumulacije i brige o artefaktima i drugim objekatima od umetničke, kulturne ili naučne vrednosti. Arhivizacija je time opstala kao jedan od centralnih diskursa u okviru kojih se konstituiše identitet muzeja u procesima memorizacije. Neuralgična tačka muzejskog procesa memorizacije je upravo interpretativni i performativni akt instutucije – izvođenje muzeja u društvu – kao potencijalne avangardizacije "prošlosti" i savremene političke uloge institucije.

Izložba Arhiv i moć predstavlja nove produkcije umetnika koji se bave istraživanjem i (re)interpretacijom određenih arhivskih (javnih i privatnih) celina i njihovih diskurzivnih taloga, (de)konstrukcijom pamćenja i projekcijom novih (mikro)istorija, kao i umetničkom intervencijom u kontekstu analize odnosa muzeja i njegove simboličke moći (u kreiranju istorije). Umetnici polaze od izabranih studija slučaja iz prošlosti ili pojmovnog registra kao resursa koji rekontekstualizuju kroz novo izvođenje. Samostalna izložba Jasmine Cibic Zidati želju se konceptualno vezuje sa izložbom Arhiv i moć kroz karakterističnu praksu rekontekstualizacije istorijske teme.

Projekat Performing the Museum Muzej savremene umetnosti Vojvodine realizuje u partnerskoj saradnji sa sledećim institucijama: Muzejom suvremene umjetnosti Zagreb, Koroškom galerijom likovne umetnosti Slovenj Gradec i Fondacijom Antoni Tapijes (Fundació Antoni Tàpies) iz Barselone.

Projekat Performing the Museum je nastao kao inicijativa četiri muzeja da se (samo-) preispituju, revalorizuju i interpretiraju muzejski resursi, arhivi, kolekcije i metodi rada kako bi ove institucije kao "opšte dobro" razvile svoje potencijale stvaranjem novih znanja i povezivale se sa različitom publikom. Dvogodišnji program u okviru projekta na međunarodnom nivou sadrži različite javne aktivnosti partnerskih institucija: izložbe i prezentacije savremenih i istorijskih umetničkih praksi, edukativni portal za decu i omladinu, zajednički digitalni arhiv projekta, zbornik teorijskih radova, prateće publikacije izložbi, stručne konferencije, sastanke urednika programa, brojna predavanja, radionice i kustoske rezidencijalne boravke tokom 2015. i 2016. godine. Realizacija projekta se oslanja na međuinstitucionalnu saradnju kustosa, umetnika, teoretičara, stručnjaka za edukaciju, participaciju publike u muzejima, kao i široke javnosti preko onlajn platforme.

Izložbe prati i trodnevni simpozijum Arhiv i moć (3 - 5. novembra) na kome učestvuju stručnjaci iz oblasti savremene umetnosti i novih medija, humanistike i društvenih nauka iz Španije, Slovenije, Hrvatske i Srbije u okviru programa kustoskog rezidencijalnog boravka.

PROGRAM SIMPOZIJUMA:
4. i 5. novembar 2015.

sreda, 4. novembar
10:00-18:00h

Uvodno predavanje Aleksandre Sekulić, teoretičarke i kustoskinje

Prezentacije partnerskih institucija:Izvođenje Arhiva

Oriol Fontdevila, kustos i umetnički kritičar, Fondacija Antoni Tapijes, Barselona
Jasna Jakšić, kustoskinja, Muzej suvremene umjetnosti Zagreb
Andreja Hribernik, direktorka Koroške galerije likovnih umetnosti, Slovenj Gradec

13:30 - 14:30 Pauza za ručak

Diskusija Izvođenje arhiva sa učesnicima
Moderatorka: Aleksandra Sekulić
Jasmina Cibic: prezentacija samostalne izložbe Building Desire

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

četvrtak, 5. novembar
10:00 - 14:00

MSUV umetnici - interpretatori:
Zoran Todorović prezentacija
Doplgenger (Isidora Ilić, Boško Prostran) prezentacija
Isidora Todorović prezentacija
Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf prezentacija

Diskusija sa umetnicima
Moderatorka: Aleksandra Sekulić

Building desire / Zidati želju - Jasmina Cibic, samostalna izložba, 3 – 29. novembar 2015.

UmetniČka dela

Biografije umetnika

Jasmina Cibic

Radeći između Londona i Ljubljane, Jasmina Cibic spada u novu generaciju slovenačkih umetnika čija praksa, premda je veoma svesna specifičnog nacionalnog političkog, kulturnog i umetničkog porekla, stvara veoma osoben sopstveni jezik. Njeno stvaralaštvo vezano je za određeno mesto i kontekst, po svojoj prirodi je performativno, i koristi dijapazon aktivnosti, medija i teatarskih taktika u svrhu redefinisanja ili ponovnog razmatranja nekog postojećeg okruženja i njegove politike. Osnovni gest u okviru umetničkih istraživanja Jasmine Cibic jeste dekonstruisanje i pažljiva analiza umetničkog dela, njegovog predstavljanja i njegovog odnosa sa posmatračem: ona pokušava da deluje unutar sistema koji istražuje. Mehanizmi i strukture sistema tako često postaju integralni delovi prakse, omogućavajući delu da prevaziđe ravan umetnosti i jezik forme. Zbog toga što prolaze kroz različite strukure i sisteme, njeni projekti često deluju kao Gesamtkunstwerke (sveobuhvatna umetnička dela) i uključuju varijacije delegiranih stvaranja umetničkih predmeta i prostora, i kombinuju rad arhitekata, naučnika, drugih specijalista i zanatlija, kao fabričke proizvode, a sve je to odabrano zbog nekog konkretnog kontekstualnog ili istorijskog značaja.
Jasmina Cibic predstavljala je Sloveniju na 55. Bijenalu u Veneciji svojim projektom "Za našu privredu i kulturu".
Među njene skorašnje projekte i izložbe spadaju "Spielraum [Prostor za igru] – nacija ga obožava" samostalna izložba, Ludwig Museum, Budimpešta, grupna izložba "Plodovi naše zemlje", samostalna izložba, SAW Gallery, Otava, Capa Contemporary Photography Center, Budimpešta; Musée national d’histoire et d’art, Luxembourg; 30. Međunarodno bijenale grafike, Ljubljana; "Oktobarski salon", Beograd; "U3 – 7. Trijenale savremene umetnosti", MSUM, Ljubljana; Dokfest – Kulturbahfhof, Kassel; Joanneum Museum, Grac; California College of the Arts, San Francisko; Muzej moderne umetnosti, Ljubljana; Galerija Škuc, Ljubljana. Njeni filmovi nedavno su prikazivani u Haus der Kulturen der Welt, Berlin; KORO, Oslo; Les Rencontres Internationales, Palais de Tokyo et à la Gaîté Lyrique, Pariz, na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu i u okviru filmskog programa u Art Brussels.

jasminacibic.org

Isidora Todorović

Završila je osnovne i master studije u Departmanu za nove vizuelne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Zaposlena je kao stručni saradnik u Departmanu za nove vizuelne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ljubiteljka je biopolitičkih teorija, postfeminizma i "uradi sam" kulture. Trenutno piše članke o anonimnosti na internetu i stvaranju političkih igara.
Odabrane reference:
2013 - Igraj to ponovo, seminar o izučavanju igara, Košice, Slovačka
2013 - Autonomije, Muzej savremene umetnosti Vojvodine
2013 - Video art festival Videomedeja, Kulturni centar Novog Sada
2013 - Rezidencijalni umetnik, Nida, Litvanija
2013 - Nagrada "Bogdanka Poznanović" za "Jedan dobar dan", Videomedeja, Kulturni centar Novog Sada
2014 - Izložba "Polja (Fields)", Riga, Letonija

Zoran Todorović

Zoran Todorović (rođen 1965., živi u Beogradu, Srbija) predstavnik je biopolitičkog performansa, radikalnog bodi arta, međuljudskog performans arta i politizovane postmedijske umetnosti. Bavi se afektivnim individualnim i kolektivnim situacijama i predstavljanjem graničnih "ljudskih stanja". Bio je predstavnik Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji (2009). Radi kao asistent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Srbija.

www.zorantodorovic.com

Duo DOPLGENGER

Doplgenger je umetnički duet koji čine Isidora Ilić i Boško Prostran, filmski/video umetnici iz Beograda (bivša Jugoslavija). Rad dua Doplgenger bavi se odnosima između umetnosti i politike istražujući režime pokretnih slika i modalitete njihove recepcije. Oni dekonstruišu filmski medijum, jezik, strukturu i poimanja teksta da bi otkrili načine na koje umetnost/pokretne slike učestvuju u stvaranju političke realnosti. Oslanjanju se na tradiciju eksperimentalnog filma i videa, i posredstvom nekih akcija u okviru ovih tradicija intervenišu na postojećim medijskim proizvodima ili stvaraju u formi filmskog eseja. Premda su njihov glavni medijum pokretne slike, njihovo stvaralaštvo realizuje se putem teksta, instalacija, performansa, predavanja i diskusija.

Njihovo stvaralaštvo predstavljeno je u Srbiji i u međunarodnim okvirima, kako na grupnim tako i na samostalnim izložbama i filmskim/video festivalima: Seattle International Film Festival (SAD, 2015.), Anya and Andrew Shiva Art Gallery (Njujork, 2015.), Trieste Contemporanea (Italija, 2015.), Resolution 827 (Stedelijk Museum Bureau, Amsterdam, 2015.), South by Southeast (Osage Gallery, Hong Kong, 2015.), Cairo Video Festival (Kairo, 2014.), Festival des cinémas différents et expérimentaux de Paris (2014.), 55. Oktobarski salon (Beograd, 2014.), STATE ABED [Država u krevetu] (Galerija umjetnina, Split, 2014.), Open Systems (GPL Contemporary, Beč, 2014.), Salon Video (Rumunija, 2013.), VIDEOEX – International Experimental Film & Video Festival, Cirih (2013.), VIDEFORMES – Art vidéo et cultures numériques (Klermon-Feran, 2013.), Bijenale umetnosti, Pančevo (2012.), Gallery ArtPoint (Beč, 2011.), TINA B. – The Prague Contemporary Art Festival (2011.), Beogradski letnji festival (BELEF, 2010.), This Is Not A Gateway (London, 2009.), Video in Progress (Photon gallery, Ljubljana, 2009.), performIC (Insbruk, 2009.), Galerija Remont (Beograd, 2009.), Galerija O3on (Beograd, 2008.), Festival alternativnog filma i videa (Beograd, 2008.), Međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Beograd (2007.), itd.

Dobili su status rezidencijalnih umetnika u okviru programa KulturKontakt Austria (Beč, 2011.), Fringe MK (Milton Kinz, Velika Britanija, 2010.), Künstlerhaus Büchsenhausen Art and Theory Programme (Insbruk, 2009.), Braziers International Artists Workshop (Oxford, 2007.). Poslednjih godina učestvovali su na simpozijumima i u panel diskusijama, vodili su radionice, držali predavanja i bili selektori programa u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Rusiji, Hrvatskoj i Srbiji.

www.doplgenger.org

Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf

Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf, crtač je stripova iz Pančeva (na suprotnoj obali Dunava od Beograda). Osim u Srbiji, njegovi stripovi objavljivani su u vidu knjiga u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Nemačkoj i još nekoliko drugih zemalja. Njegovi stripovi govore o njegovim putovanjima, njegovim razmišljanjima i o knjigama koje nabavlja na buvljim pijacama.

Izjava: "Devedesetih godina eksperimentisao sam crtajući stripove koji su ili govorili o stvarnosti života na Balkanu ili su odražavali moja istraživanja snova. Godine 2003. nezavisni beogradski nedeljnik Vreme [Time] ponudio mi je da svake nedelje nacrtam dve strane stripa. Tokom proteklih godina, stvorio sam veliki opus, sa pričama koje opisuju mesta gde putujem, ljude koje srećem i uvek zanimljive zaboravljene knjige i članke pronađene na buvljoj pijaci. Prikazujući male, intimne stvarnosti, pokušavam da dospem do šire slike, da shvatim ovaj život.

www.aleksandarzograf.com