DAMIEN HIRST:
NOVA RELIGIJA

2. septembar ‒ 14. oktobar 2016.

British Council, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i londonska galerija Pol Stolper (Paul Stolper Gallery) sa velikim zadovoljstvom najavljuju izložbu „Nova religija” britanskog umetnika Dejmijana Hersta (Damien Hirst) od 2. septembra do 14. oktobra ove godine u Novom Sadu. Reč je o jednom od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika, dobitnika prestižne Tarnerove nagrade čija dela će ove jeseni po prvi put biti predstavljena publici u Srbiji. Izložba u Novom Sadu se organizuje uz podršku kompanije KPMG.

Izložbom „Nova religija“ Herst želi da pokrene razmišljanje o religiji, ljubavi, umetnosti i nauci. Prema umetnikovim rečima, ovo su instrumenti koji nam pomažu da pronađemo svoj životni put. Koristeći se univerzalnim temama, Herst u svojoj „Novoj religiji“ suprotstavlja nauku i religiju, stavljajući ih u poseban dijalog, onako kako ih ljudi obično percipiraju. Sa jedne strane osećajan, blizak i topao, u duhu religijskih i metafizičkih konotacija, umetnik je istovremeno i analitički hladan i odbojan, pod uticajem atmosfere i osećanja vezanih za nauku i medicinu.

„Izuzetno nam je drago što u Srbiji po prvi put možemo da pozovemo publiku na izložbu Dejmijana Hersta, jednog od najpoznatijih britanskih umetnika današnjice. Veoma uspešna izložba „Nova religija“ koju predstavljamo u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu tretira teme kao što su strah od smrti, religija i nauka“ izjavila je direktorka British Council-a za Zapadni Balkan Kler Sirs.

Govoreći o „Novoj religiji“, Herst je istakao: „Mene više zanima to što religija ljudima popunjava neku prazninu. Tako na to sada gledam. Ima neka praznina u ljudima: u svakome, u meni, koju treba popuniti. Neko je ispunjava religijom, a drugi umetnošću. Ne mislim da je religija odgovor, ali pomaže. Ja na sličan način koristim umetnost za popunjavanje te praznine. To je samo pitanje pogleda na svet: optimističan pogled, umesto da svet vidiš kao brutalnu močvaru. Što on i jeste. Ali, da bi živeo, treba ti nešto više od toga. Religija pomaže, ali je, u stvari, razočarala.“

Postavka je osmišljena kao kompaktna celina sa 44 grafike i četiri skulpture koje čine „Novu religiju“, a funkcionišu kao ciklus fresaka – od „Stvaranja sveta“ do „Poslednjeg suda“. Ovi intrigantni radovi okružuju oltarsku ikonu sa krstom optočenim pilulama u obliku dragulja, dečijom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom, te pilulom isklesanom u mermeru. Ovi elementi čine svojevrsnu kapelu posvećenu želji da se smrt drži pod kontrolom, želji koja u isti mah ne može pomoći u suočavanju sa smrću.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Sanja Kojić Mladenov izjavila je povodom predstojeće izložbe: „U procesu stalnog dijaloga sa internacionalnom umetničkom scenom izuzetan značaj za instituciju jeste saradnja sa međunarodno priznatim i prepoznatljivim umetnikom Dejmijanom Herstom, prisutnim i u visokoj umetnosti i popularnoj kulturi. Istovremeno često osporavan zbog izazivanja takozvanog šok efekta svojom umetničkom praksom, Herst se bavi iskonskim ljudskim i društvenim vrednostima, pri čemu ističe važnost umetnosti kao primarnog duhovnog kvaliteta.“

„Nova religija“ je nastala kao rezultat saradnje Dejmijana Hersta i istaknutog galeriste Pola Stolpera 2005. godine. Premijerno je predstavljena u Londonu u galeriji Pol Stolper, zatim u crkvi All Hallows crkvi i muzeju „Victoria & Аlbert“. Nakon Londona, izložba je prikazana u prestižnim muzejima u Veneciji, Moskvi, Atini, Solunu, Oslu i Gdanjsku, a nedavno i u Banja Luci i Skoplju.

Džejms Tornli, Senior Partner u kompaniji KPMG uz čiju podršku se održava izložba, rekao je: „Verujemo da umetnost treba da bude sastavni deo svakog društva i da doprinosi održivom ekonomskom razvoju. Kako ove godine obeležavamo 20 godina rada u Srbiji, odlučili smo da podržimo izložbu „Nova religija“ i na taj način još jednom pokažemo svoju posvećenost ostvarivanju dobrobiti zajednica u kojima živimo i radimo.“

Projekat realizuje British Council u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i galerijom Pol Stolper. Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu Grada Novog Sada. Izložba je realizovana uz podršku kompanije KPMG.

Kustos izložbe: Pol Stolper (Paul Stolper)
Otvaranje izložbe: petak, 2. septembar 2016. u 20h

Radno vreme muzeja:
ponedeljak: muzej ne radi
utorak - sreda - četvrtak: 10-18h
petak: 10 - 20h
subota - nedelja: 10 - 18h

Ulaz na izložbu je besplatan.

UmetniČka dela

INFORMACIJE O UMETNIKU

Dejmijan Herst je rođen u Bristolu. Studirao je na Jacob Kramer College of Art u Lidsu (1983–1985) i Goldsmiths College, Univerzitet u Londonu (1986–1989).

Godine 1987. osmislio je grupnu izložbu pod nazivom "Freeze" i bio je njen kustos. Smatra se da je ova izložba bila odskočna daska ne samo za Hersta već i za čitavu jednu generaciju britanskih vizuelnih umetnika.

Od kasnih 1980-ih Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacija, skulptura, slika i crteža istražuje složene odnose umetnosti, života i smrti. Kroz svoje radove Herst istražuje savremene sisteme verovanja i postavlja im izazove i secira neizvesnost u srcu ljudskog iskustva.

Među najčuvenije i najpriznatije radove Dejmijana Hersta ubrajaju se, između ostalih, i "Fizička nemogućnost smrti u svesti živog bića" / The Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (1991) – stakleni rezervoar sa ajkulom u formaldehidu, "Za ljubav Božju" / For The Love of God (2007) – izlivena ljudska lobanja od platine iz 18. veka optočena 8.601 dijamantom, kao i "Apoteka" / Pharmacy (1992) – umetnička postavka apoteke u prirodnoj veličini. Od 1987. godine širom sveta je postavljeno 80 samostalnih izložbi Dejmijana Hersta, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. Herst je dobitnik Tarnerove nagrade 1995.

www.britishcouncil.rs/programmes/arts/damien-hirst/about-the-artist

DEJMIJAN HERST O "NOVOJ RELIGIJI"

Fragmenti intervjua Šona O'Hegena sa Dejmijanom Herstom, 2006. godine

ZAŠTO STE IZLOŽBU NAZVALI "NOVA RELIGIJA"?

Dejmijan Herst: Pa eto, ne mogu da se otmem utisku da je nauka mnogima nova religija. Prosto je tako, a tako je i složeno, stvarno.

ŠTA SU, DAKLE, POKRETAČKE IDEJE IZLOŽBE?
I DA LI SE RADI O UVEK ISTIM POKRETAČKIM IDEJAMA?

Što se tiče samog procesa, stvar forme je ono što mi prvo dođe – tako su ormarići za lekove, na primer, složeni po bojama. Ljudi pitaju: "Zašto si ih tako poređao?" A odgovor je oduvek isti, umetnički odgovor: boja, forma. Treba pronaći nešto iza čega možeš da se sakriješ, da na miru donosiš iskonske umetničke odluke koje se tiču postavke stvari koja dobro izgleda: boje, konture, oblici. To, kao umetnik, uvek radiš.

...IMA LI OVA IZLOŽBA NEKU ZNAČAJNU TEMU? NEKU ZNAČAJNU HERSTOVSKU TEMU?

Sećam se da sam razmišljao kako u životu postoje četiri važne stvari: religija, ljubav, umetnost i nauka. Sve one su, u svom najboljem izdanju, samo instrumenti koji nam pomažu da u mraku pronađemo put. Nijedna ne funkcioniše baš najbolje, ali pomažu. Čini se da je među njima u ovom trenutku nauka ona prava. Kao i religija, nauka pruža tračak nade da će na kraju možda sve biti kako treba.

U ovom slučaju sam zapravo hteo da ljudi razmisle o kombinaciji nauke i religije. Ljudi obično misle da su one veoma različite, da je jedna hladna i analitična, a druga osećajna, srdačna i topla. Hteo sam da preskočim te granice i predstavim nešto što deluje hladno i analitički, ali ima i sve religijske, metafizičke konotacije.

NAZIVI LEKOVA ZVUČE VRLO MISTERIOZNO, ZAR NE? PROZAK, TEMAZEPAM, VALIJUM... ZVUČE MISTERIOZNO, GOTOVO KAO IMENA SVETACA...

O, da, imena! Largaktil! Odakle im dođavola takvo ime? Farmaceutske kompanije sada obavljaju taj religijski posao: Mi ćemo učiniti da se osjećate bolje u svojoj koži. Sveti Largaktil. Lekovi na recept, to je nova religija.

www.britishcouncil.rs/programmes/arts/damien-hirst/damien-hirst-on-new-religion