Predavanje: U okviru EU projekta RISK CHANGE (Rizikuj promene) i međunarodne izložbe MIG21

"KRATKA I ULEPŠANA VERZIJA MOG MIZERNOG ŽIVOTA U BEOGRADU"

Rođen sam drugog septembra 1945. godine u Beogradu, u ulici Narodnog Fronta; ta se ulica pre Drugog svetskog rata zvala ulica kraljice Natalije. Prvo smo – moji čestiti roditelji i ja stanovali u Rumunskoj ulici (kasnije Užička ulica), gore na Dedinju. Posle smo se, ko zna zašto, preselili u Šajkašku ulicu br. 17. To vam je dole kraj železničke stanice Dunav. Kada su gradske vlasti iz neobjašnjivih razloga srušile to lepo zdanje u francuskom stilu preselili smo se u Cvijićevu br. 115, blizu Novog Groblja. Posle nekih desetak a možda i koju godinu više otišli smo na periferiju grada, bogu-iza-nogu, u Jablaničku ulicu. Mnogo kasnije smo konačno dobili svoj stan, sobičak slobode, na Senjaku, u Prahovskoj ulici, tačnije, u bivšem Američkom sokačetu. Kada su Marinelini roditelji napustili ovaj svet skrasili smo se u centru grada u ulicu Generala Ždanova, koja je pre neku godinu ponovo dobila svoj stari, predratni naziv: Resavska.

Prvo me je moja nagluva tetka Stojanka grdno nagovarala da odem na tapetarski zanat i da postanem tapetar, kao i njen brat a moj ujak Pedi. Potom sam pokušao da budem vojni pilot u Mostaru. Kako mi ni to nije išlo od ruke niti mi se sviđalo dosadno kadetsko društvo vratio sam se u Beograd. Dve godine sam pohađao Kurs crtanja i vajanja u Šumatovačkoj ulici 122a. Konačno, 1964. godine, dakle godinu dana posle zemljotresa u Skoplju, upisao sam Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Moji profesori na Akademiji su bili ljudi neprijatno skromnog dara i još skromnijeg obrazovanja; smrtonosna mešavina mediokriteta, ulizica i sujetnih fantoma. Preostalo mi je da putujem svetom i da se sam obrazujem onako kako sâm znam i umem, ne bi li, eto, mojim malenim snagama nekako uspeo da skršio nevidljivi jaram svekolikog provincijalizma. Atelje sam dobio posle ravno trideset godina i to na takozvanom Starom Sajmištu, koji je za vreme Drugog svetskog rata bilo nemački koncentracioni logor. Po neki put, dok u ateljeu slušam tihu muziku, čini mi se kao da mi u pohode dolaze i učtivo me pozdravljaju nesretne duše pobijenih logoraša.

Tačno na moj 72 rođendan aktuelne vlasti grada Beograda su me izbacili iz ateljea uz objašnjenje da će tu napraviti memorijalni centar svim postradalim logorašima.“ (Raša Todosijević)

Raša Todosijević: BIOGRAFIJA

Nagrade:

UniCredit Venice Award 2011, Venice Biennale, Italy

50th October Salon, Life Award, 2009, Belgrade, Serbia

30 best exhibitions in Belgium 2006-2007, 1st Floor Gallery. Antwerp, Belgium

IASPIS RESIDENTIAL AWARD 2001, Stockholm, Sweden

The Belgrade City Award, Belgrade, Serbia 2003

CEC ArtsLink, residential Award for 2004: New

York - San Francisco, USA 2004

The Emily Harvey, Residential Award for 2006, New York – Venice 2006

Award Herceg Novi, Montenegro

21 - Maribor, Hungary.

London, Art of the Postcard, Handel Street Projects, GB

Beograd, Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Muzej savremene umetnosti: FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ, Srbija

Zagreb, Muzej suvremene umjetnosti, "Umetnik na odmoru 2016".

Award Kolonija Beli Andjeo Prijepolje, Serbia

Award Biennale Nadežde Petrović, Čačak, 1998 Serbia

The Sava Šumanovic Award, Novi Sad 2008. Serbia

Year award of the Coalition against discrimination, 2010, Belgrade

Odabrane izložbe:

London, Raša Todosijević (solo show) Handel Street Projects, GB

Novi Sad, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, MIG 21, Novi Sad, Srbija

Szentendre, Művészet Malom / Art Mill, MIG

Guangzhou, Guangdong Museum SYMPTOMS OF SOCIETY

THE GUANGDONG MUSEUM OF ART, China-Kina, From 27 May to 8 July 2017

Novi Sad, MIGRANTS OF MENTAL SPACES 16. DECEMBAR 2016 - 29. JANUAR 2017. Museum of Contemporary Art Vojvodina, Serbia