Otvaranje: četvrtak, 22. februar u 19h

Trajanje: 22. februar – 1. april 2018.

Stručno vođenje kroz izložbu: petak, 23. februar u 18h

Kustoskinje: An Paenhuysen i Sanja Kojić Mladenov

Produkcija: Goethe-Institut, Beograd, IFA, Berlin i Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Aktuelna izložba radova Rozmari Trokel je deo serije monografskih izložbi Instituta za kulturne odnose sa inostranstvom (Institut für Auslandsbeziehungen / ifa), u čiji program spadaju i Zigmar Polke, Georg Bazelic i Gerhard Rihter. Ovo ne ilustruje samo važnost koja se pridaje delu ove umetnice u okviru savremene umetnosti, već ukazuje i na programsko polazište Rozmari Trokel kojem umetnički stavovi starijih kolega implicitno služe.

Umetnička scena kojom su dominirali muškarci, čak i tokom osamdesetih godina prošlog veka, navela je Rozmari Trokel da se pobuni. Formulisala je koncepte u kojima je suprotstavljala muškog umetnika-genija ženskim ulogama i temama. Različite grupe dela odražavaju njeno stanovište u okviru izrazito ženskog umetničkog područja i ne odustaju od izražavanja fundamentalne kritike preovlađujućeg poretka u umetnosti.

Jedno od njenih najranijih remek-dela, Mašina za slikanje iz 1990, koje je predstavljeno na našoj izložbi, na virtuozan način vodi do apsurda, onoga što je banalno u uslužnoj zanatsko-mehaničkoj prirodi umetnosti koju je stvorila ženska ruka. Svojom mehaničkom produkcijom razmazanog gestusa, Mašina za slikanje dobro parodira topos umetnika-genija. Istu strategiju sprovodi od 1991. godine pletenim slikama koje se nalaze na zidu kao minimalističke skulpture. Umetnica pozajmljuje elemente iz svakodnevnog života žene i njene tradicionalne uloge.

Rozmari Trokel ne razvija svoje delo linearno, već namerno ide zaobilaznim stazama umetnosti. Koristeći temeljno dekonstruktivni metod, svaki odgovor koji nađe pretvara u pitanje, ili čak povlači dobijeni odgovor. Neupućeni posmatrač bi stoga mogao zaključiti da je njeno delo heterogeno, a na početku i teško pristupačno, jer grupe njenih dela kao i pojedinačna dela jedno za drugim kreću naizgled nekompatibilnim istraživačkim stazama koje imaju prirodne, naučne, ali i estetske temelje, budući da Rozmari Trokel posvećuje antropologiji posebnu pažnju. A ipak, fina tkanina sačinjena od asocijacija je deo svake grupe dela u kojima motivi, kada su već formulisani, sa godinama dobijaju mnoge varijacije kroz različite medije i tako se sami odgonetaju.

Uprkos svom kritičkom stavu, dela Rozmari Trokel dolaze pred posmatrača kao živi i veoma imaginativni konceptualni konstrukti i kao upečatljive i ubedljive umetničke kreacije. Umetnica uspeva da vizualizuje čak i težak intelektualni teret uz ironiju i humor, izbegavajući dogmatsko protivljenje ili polemisanje. Uspeva da se direktno uhvati u koštac sa izvesnim predrasudama i klišeima sa kojima se žene suočavaju u društvu i svetu umetnosti, pa ih majstorskom dijalektikom replicira uz pronicljive tematske varijacije.

U njenim delima i tradicionalni i novi vizuelni mediji u posmatraču neprekidno pobuđuju različite asocijacije. Ovo se naročito vidi kada koristi tuš, ugljen i običnu olovku, kolaže i kompjuterske crteže, koji zauzimaju značajno mesto u njenom delu. Crteži prate svaku novu fazu u radu bilo kao proba ili skice koje beleže primedbe i ideje, ali kao što se naročito vidi u delima velikog formata, oni su i nezavisan deo njenog opusa. Ovaj medij, kao i video-radovi, zauzimaju značajno mesto na izložbi.

Biografija:

Rosemarie Trockel je rođena 1952. godine u Šverteu, Nemačka, a živi i radi u Kelnu. Studirala je slikarstvo na Werkkunstschule, Keln. Profesorka je na Kunstakademie u Dizeldorfu. Predstavljala je Nemačku na Venecijankom bijenalu 1999. godine, a 2011. je dobila Volf nagradu za slikarstvo. Bavi se intermedijskom umetnošću, kombinuje različite tehnike i medije, kao što su: slikarstvo (kombinacija sa tkaninama), keramika, fotografija, crtež, skulptura, video-umetnost, kolaž i instalacija.