MEDIJI SU U VAZDUHU, POD ZEMLJOM, NAD VODOM, U VATRI

Kustosi: Núria Solé Bardalet, Oriol Fontdevila, Gordana Nikolić, Sanja Kojić Mladenov

Produkcija:Muzej savremene umetnosti Vojvodine

U saradnji sa: Fundació Antoni Tàpies

Izložba je realizovana kao nastavak saradnje između dve partnerske institucije na Per Muse projektu koji je podržala Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa.

Grupna izložba pod naslovom Mediji su u vazduhu, pod zemljom, nad vodom, u vatri predstavlja kustosku selekciju umetničkih praksi i medijskih taktika umetnika iz Katalonije/Španije i Vojvodine/Srbije. Ova Izložba je realizovana kao nastavak saradnje između dve partnerske institucije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Fondacije Antoni Tapijes (Fundació Antoni Tàpies) na Per Muse projektu koji je podržala Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa. Izložba predstavlja aktuelne prakse iz dva geografska regiona koje promišljaju odnos između sveta prirode i sveta tehnologije i dotiču pitanja u okviru prisutnih diskusija o pojmu novih i starih medija, upotrebi tehnologije i angažovanih medijskih taktika u kontekstu savremene umetnosti.

Polazna pretpostavka za izložbu je da prirodni i tehnološki svet nisu tako podeljeni i različiti, već da su to infrastrukture koje omogućavaju ljudskom životu da opstane i da se razvija. Teoretičar Džon Daram Piters (John Durham Peters) tvrdi da su digitalni mediji samo produžetak ranih praksi vezanih za uspostavljanje civilizacije kao što su savladavanje vatre, izgradnja kalendara, čitanje zvezda, stvaranje jezika i uspostavljanje religija. Mediji sagledani iz ove perspektive ne predstavljaju samo puko okruženje, već su to elementi koji čine ljudski svet. Tako nam umetnost, između ostalog, pruža prostor za istraživanje i postavljanje pitanja o tome šta su mediji i kako mediji leže u osnovi naših interakcija sa svetom oko nas. Mediji su u vazduhu, pod zemljom, nad vodom, u vatri.

BIOGRAFIJE

Ana Dot (Anna Dot, Bik, Španija, 1991) je umetnica koja istražuje pitanja jezika i prevođenja, kako umetničkim tako i naučnim metodima. Diplomirala je umetnost na Univerzitetu Barselone, a ima zvanje mastera kustoskog rada u domenu digitalne umetnosti i pohađala je postdiplomske studije uporedne i elektronske književnosti. Trenutno radi doktorat o umetnosti i prevođenju na Odseku za prevođenje i primenjenu lingvistiku Univerziteta Bika. Od 2013. godine, izlaže svoja dela uglavnom u Španiji, ali i u Nemačkoj, Meksiku i Portugaliji.

Katarina Šević je umetnica rođena i odrasla u Novom Sadu, studirala je u Budimpešti na intermedijalnom smeru Univerziteta likovnih umetnosti, a poslednjih godina živi u Berlinu. Svoje projekte realizuje u vidu grupa objekata praćenih performansima u kombinaciji sa tekstom i naracijom. Njeni radovi bave se dihotomijama u savremenom društvu nudeći presek umetnosti, dizajna i društva, a njeni umetnički postupci zasnivaju se na složenim procesima u radu i saradnji. Vodila je nekoliko umetničkih prostora u Budimpešti i radila na mnogobrojnim publikacijama. Redovno izlaže u inostranstvu, uključujući tu sledeće izložbene prostore: Archive Kabinett, Berlin; OFF-Biennale, Budimpešta; Le 19 CRAC, Monbeljar; acb Gallery, Budimpešta; Play Time, Rennes Biennale, Ren; The New Museum, Njujork; Kunsthaus, Drezden; Secession, Beč; 21er Haus, Beč; ISCP, Njujork; Künstlerhaus Bethanien, Berlin; Apexart, Njujork.

Centar za nove medje_kuda.org je nezavisna organizacija posvećena aktivizmu, umetnosti i politici. Organizujući raznovrsne izložbe, predavanja, diskusije i radionice, Centar_kuda.org okuplja umetnike, teoretičare, medijske aktiviste, istraživače i širu publiku zainteresovanu za otvoren dijalog, alternativne metode obrazovanja i istraživanja u oblasti umetnosti, kulture i društva. Tokom godina, Centar kuda.org učestvovao je u delatnostima široke mreže saradničkih kulturnih institucija i pojedinaca na lokalnom planu u Srbiji, u regionu i u međunarodnim okvirima. www.kuda.org

Mireja Salares (Barselona, 1973) je vizuelna umetnica koja živi između Barselone i drugih stranih gradova, u kojima realizuje svoje dugoročne umetničke istraživačke projekte. To što je strankinja i što sarađuje sa drugima predstavlja suštinski registar njenog rada. Njena otvorena metodologija stvara transdisciplinarna dela koja obuhvataju mnoštvo pojedinačnih priča koje se odnose na bitne zajedničke teme kao što su nasilje, smrt, seks, zakonitost, istina, ljubav ili rad, a cilj je da se preispita jednoznačnost konstrukcijskog aparata dominantnog diskursa u našem društvu. www.mireiasallares.com

Lea Vidaković je multimedijalna umetnica koja radi u polju proširenih medija i animacije, prilagođavajući tradicionalnu lutka animaciju prostornom prikazivanju u vidu video instalacija. Diplomirala je slikarstvo i grafiku na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 2011. godine, animaciju u Norveškoj 2010. godine, a master studije audio-vizuelne umetnosti završila je na Kraljevskoj akademiji umetnosti (KASK) u Belgiji 2012. Od 2014. je doktorant na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru. Njen praktični i istraživački rad bazira se na izučavanju fragmentiranih narativa, inovativnom pristupu pripovedanju za proširene medije, te kombinaciji tradicionalnih tehnika animacije i novih medija. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi, a filmovi su joj prikazani na preko 200 festivala. Dobitnica je više nagrada, kako za umetnički rad tako i za animirani film. www.leavidakovic.com

Regina De Migel (rođena u Malagi, Španija, 1977. godine, živi u Berlinu), radi kao umetnica posredstvom kritičkih i interdisciplinarnih aktivnosti u okviru procesa i konvergencija usredsređenih na stvaranje hibridnih objekata i saznanja.

Priredila je samostalne izložbe u sledećim izložbenim prostorima: Aura Nera, Santa Mónica, Barcelona, 2016; Ansible, Galerija Maisterravalbuena, Madrid, 2015; All Knowledge Is Enveloped in Darkness, Kunsthalle Sao Paulo, 2014; Nouvelle Science Vague Fiction, General Public, Berlin 2011, El aire aún no respirado, MUSAC, Leon 2008.

Takođe je izlagala u okviru zajedničkih izložbi kao što su: Capitalo, Chthulu, and a Much Hotter Compost Pile u Kunstraum Kreuzberg/Bethanien, Berlin, 2018; Technosphärenklänge #5: performans sa Lukrecijom Dalt, Haus der Kulturen der Welt, Berlin, 2018; Adverbios Temporales, Centro, Madrid, 2018; NO Music, Haus der Kulturen der Welt; Berlin, 2017, Silence Empire, Funkhaus, Berlin, 2017; Fermenting Feminism, Broken Dimanche Press, Berlin, 2017; L'Élection Parfaite, Gaîté Lyrique, Paris, 2017; Una estela en la Tierra. Ecos de violencia institucional en América Latina, Bienal del Sur, Tukuman, Argentina, 2017; Bienal del Sur, Montevideo, Urugvaj, 2017; Contemporary Visions, New cine and video in Spain. The Echo Park Film Center, Los Anđeles, Kalifornija, 2017; Hasta que las cosas y los cuerpos sean como queremos que sean, CA2M, Madrid, 2017; Berlin Art Prize, Kühlhaus Berlin; Univers Simulés, Gamerz Festival, Vasarely Foundation, Eks an Provans, Francuska; A forma do pensamento, Galerija Cristina Guerra, Lisabon, 2016; Towards a New Shore, NC Arte, Bogotá, 2016; Riddle of the Burial Grounds, Extra City, Antverpen, Belgija; Hall of Half-Life, steirischer herbst festival gmbh, Grac, Austrija, 2015; Riddle of the Burial Grounds, Project Arts Centre, Dablin, 2015; Modernisms (for Future Thoughts), Invaliden Eins Galerie, Berlin, 2015; The Future Won’t Wait, La Capella, Barcelona, 2014; Rencontres Internationales, Haus der Kulturen der Welt, Berlin, i Palais de Tokyo, Paris, 2013; Of Time & Place, Gasworks, London, 2012; Out of the Black, Reh Kunst, Berlin, 2011.

Rad Vahide Ramujkić zasniva se na društvenom kontekstu i usmeren je ka društvenoj svrhovitosti umetnosti. Pokrenula je mnoge projekte i sarađivala na projektima zasnovanim na saradničkom i kreativnom radu kao podsticaju za uspostavljanje novih društvenih odnosa. U periodu između 2001. i 2007. godine, glavni deo njenog rada, koji se bavio orijentisanjem u brzim neoliberalnim preobražajima Barselons, realizovan je podsredstvom Rotorrr kolektiva (Ekspedicije PobleNow, Safariji PN*, Priručnici za zemlju, vodu i vazduh, itd.). Njena lična iskustva i detaljno istraživanje zakonskih procedura za strance u EU prikupljeni su u okviru knjige Šengen sa lakoćom (2006). Godine 2007. pokrenula je biblioteku udžbenika istorije naslovljenu Sporne istorije – na osnovu koje je razvila metodološki pristup saradničkom bavljenju fenomenom istorijskog revizionizma tipičnog za zemlje bivše Jugoslavije i druga postsocijalistička društva. Godine 2008. (sa A. Kruglanski) pokrenula je dugoročni projekat Dokumentarni vez, koji takođe predstavlja tehniku za kolektivno samopredstavljanje kompleksnih društvenih realnosti (realizovan na više od 15 lokacija širom sveta). Minipogon je tekući saradnički poduhvat čiji je cilj da označi put za suprotstavljanje kapitalističkoj organizaciji rada.