Otvaranje: četvrtak | 30. 05. 2019. | 20h

Trajanje: 30. 05. – 23. 06. 2019.

Kustos: Branko Popović

Da li je ljubav važna za umetnost koliko i za život? Možda i nije. Ali život uveliko prevazilazi umetnost. Za Róberta Szabó Benkea umetnost je sredstvo za stvaranje samo-konstruisanih identiteta, a ljubav moguća forma otpora. Političnost njegove umetničke prakse leži u tome što je ona nežna.

Izložbom „nežne strategije otpora“ domaćoj publici prvi put se predstavlja rad Roberta Sabo Benke-a (Róbert Szabó Benke), poreklom iz Novog Kneževca, koji je početkom 90-ih odabrao Budimpeštu kao bazu i scenu svoje granične umetničke prakse. Robert Sabo Benke koristi fotografiju kao glavni medij svog izražavanja i istraživanja ali joj pristupa postmedijski, proširujući njeno disciplinarno polje na polje performansa, teatra, videa, instalacije. Fotografiju tretira na izrazito pikturalan i teatralan način, kao viskoestetizovano delo po sebi, ali i kao foto dokumentaciju jedne para-umetničke situacije, i akcije samo-transformacije.

Likovi koji su predstavljeni na fotografijama su gotovo uvek (samo)konstruisani, umetnik se poigrava sa stvarnim i imaginarnim identitetima, preoblači ih ili raznuđuje, postavlja u svakodnevne ili teatralizovane ambijente, a kao modeli mu služe prijatelji, ljubavnici ili on sam. Tako izrežirane fotografije često prate para-istorijski, para-mitološki i futurološki narativi u kojima se prepliću uticaji orjentalnih kultura i popularne kulture. Ključna problemska tačka u radu Róberta Szabó Benkea tiče se pitanja prevazilaženja dominantnih identitetskih narativa i iznalaženja mogućih ličnih i mikro-kolektivnih strategija otpora spram istih. Njegova umetnička praksa jeste vid borbe za pravo na samo-subjektivizaciju koja svoje uporište nalazi u politikama prijateljstva i u emancipatorskom i subverzivnom potencijalu ljubavi.

Izložba „nežne strategije otpora“ predstavlja presek kroz dosadašnji rad Róberta Szabóa Benkea i artikuluše se kroz tri tematske celine – The Place, The Self, The Other – u koje se uklapaju odabrani radovi iz različitih perioda i serija. Deo izložbe čine i prateći materijali iz porodičnog albuma, isečci iz dnevne štampe, dokumentacija o performansima i umetničkim akcijama i druga parafernalija koja istorijski i kulturološki kontekstualizuje umetnikov rad. Specijalno za izložbu Robert Sabo Benke će realizovati instalaciju «My Home» koja će predstavljati njegov privremeni dom u Muzeju tokom trajanja izložbe. Predviđene su i različite prateće aktivnosti kao autorsko-kustoska vođenja kroz izložbu, preslušavanje umetnikove kolekcije vinila, participativna akcija preoblačenja, ulični performans...

Izložba se realizuje uz podršku i saradnju Ludvig Muzeja iz Budimpešte.

Róbert Szabó Benke (1970) je odrastao u Novoj Kanjiži, a gimanziju je završio u Sremskim Karlovcima. 1990. iz Novog Sada seli se u Budimpeštu gde razvija i afirmiše svoj umetnički rad prvobitno u kontekstu alternativne, a potom i institucionalne scene na prelazu iz 90-ih u prvu deceniju 21. veka. Izlagao je u brojnim međunarodnim muzejima i galerijama (Kunsthalle, Ludwig Museum u Budimpešti, Narodni Muzej u Varšavi, Berlinskom bijenalu), a radovi mu se nalaze u važnim privatnim i javnim kolekcijama (Alföldi Róbert, Budimpešta, Institute of Contemporary Art (ICA), Dunaújváros, Kiyosato Museum of Photographic Arts, Japan)

Branko Popović (1971) je nezavisni kustos, reditelj i performer poreklom iz Novog Sada koji živi i radi u Italiji. Diplomirao pozorišnu režiju na INSAS u Briselu, doktorirao teatrologiju na Univerzitetu u Bolonji. Aktivan na polju post-dramskog pozorišta i na polju relacione umetnosti sa brojnim projektima u Evropi i Aziji. U svom radu bavi se pitanjem preplitanja performativnosti i teatralnosti u izvođačkim i vizuelnim umetnostima i pitanjem političnosti i transformativnog potencijala umetničke prakse.