GRUPA 143
RADIKALNO MIŠLJENJE

25. april – 12. maj 2014.

Nakon predstavljanja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, izložba „Grupa 143 – Radikalno mišljenje“ gost je Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Pozivamo vas na otvaranje izložbe u petak, 25. aprila u 19 časova u Galeriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа.

Kustosi izložbe su dr Dietmar Unterkofler (autor knjige o Grupi 143) i Dragomir Ugren (MSUV). Na otvaranju će govoriti v.d. direktora MSUB dr Vladislav Šćepanović, dr Dietmar Unterkofler, dr Jovan Čekić i dr Miško Šuvaković.

Grupa 143 je osnovana 14.03.1975. godine u Beogradu i predstavlja poslednji strogo konceptualno orjentisani umetnički kolektiv u bivšoj Jugoslaviji. Ime je izvedeno iz datuma osnivanja. Početni projekat Grupe 143 bio je da se mladim umetnicima, istoričarima umetnosti i izvesnim aktivnim saučesnicima programa SKC-a ponudi zajednička platforma za razvijanje njihovih umetničko-teorijskih kompetencija.

""Novi antiumetnik" je odbijao profesionalni kanonski trougao: akademija--galerija--muzej. Odbijao je njegovu legitimnost. „Svet umetnosti“, kako ga je tumačio Artur Danto, više se nije razumevao kao izolovani i autonoman svet odvojen i ograđen od društva i kulture. Naprotiv, u središte interesa postavlja se društvo i upotreba umetnosti kao društvene prakse. Parola o jedinstvu umetnosti i života, koja je formulisana u istorijskim avangardama početkom 20.veka, sa entuzijazmom se reaktuelizuje i realizuje u umetničkim pojavama posle 1968.godine."

(Dietmar Unterkofler, Grupa 143: Kritičko mišljenje na granicama konceptualne umetnosti 1975-1980, Službeni glasnik, 2013_ deo iz uvodnog teksta)

Tokom pet godina postojanja u Grupi 143 su delovali: Biljana Tomić (1975-1980), Miško Šuvaković (1975-1980), Neša Paripović (1978-1980), Jovan Čekić (1975-1979), Paja Stanković (1975-1980), Maja Savić (1975-1980), Mirko Diliberović (1978-1980), Vladimir Nikolić (1977-1980), Dejan Dizdar (1975-1976), Nada Seferović (1975), Bojana Burić (1975), Stipe Dumić (1975), Momčilo Rajin (1975), Ivan Marošević (1975) i Slobodan Šajin (1975).

Saradnici Grupe 143 bili su zainteresovani za teorijske prakse savremene umetnosti i kulture. Oni su odbacili shvatanje o umetnosti koje se temelji na estetičkoj spekulativnosti i višeznačnosti. Imali su kritičan odnos prema neodadi i fluksusu kasnih šezdesetih. Njihova umetnička produkcija bila je epistemološki i analitički orijentisana. Saznajno teorijski pristupi, razvijani u Grupi 143, bili su orijentisani oko pitanja o načinu funkcionisanja sistema i istorije umetnosti, o odnosu između umetnosti i nauke, kao i o strukturalno predočivim uslovima stvaranja umetnosti, odnosno, teorijskih praksi unutar svetova umetnosti.

Članovi grupe su individualno i kolektivno koristili različite umetničke tradicije kako bi testirali njihovu primenljivost na savremeno razmišljanje o umetnosti – pre svega: „analitički smer“ konstruktivizma, Kazimir Maljevič, škola Bauhaus, Paul Kle (Paul Klee), Pit Mondrijan (Piet Mondrian), Art&Language, Džozef Košut (Joseph Kosuth), grupa OHO i dr.

Radovi ove grupe odnose se na skelet, temeljnu strukturu „sistema umetnosti“ i predstavljaju studije slučaja (case studies) i metarefleksije u vezi s njim. Mediji koje pri tome koriste su dijagram, strukturalistička fotografija i film, performans, knijiga kao umetničko delo, kao i edukativni lecture performances i seminar. Cilj je, pri tom, da se dostigne nulta tačka ekspresivnosti, da se umetnost i misao modernizma jednom za svagda ostave iza sebe i da se postigne promena paradigmi u umetnosti.

Dakle, ukoliko se Grupa 143 danas, više od 30 godina nakon njenog raspada, učini predmetom kritičke refleksije onda su posebno zanimljiva pitanja koja u eri post(post)moderne ponovo dospevaju u središte interesovanja:

- Kako se menja umetnost, ako se menjaju uslovi njene produkcije?
- Kakve to posledice ima po društvene odnose?
- Kako je moguća materijalna vrsta umetničke produkcije?

Izložba je otvorena do 12. maja, svakog dana od 10 do 18 časova, osim utorkom, u Legatu Čolaković.

Muzej savremene umetnosti zahvaljuje Muzeju istorije Jugoslavije na tehničkoj podršci u realizaciji izložbe.